FUNKCIJA ORGANA U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI - rezime



ANATOMIJA


Prema Yin-Yang teoriji svi organi i tkiva ljudskog tela imaju značenje Yina ili Yanga. Leva strana tela je Yang, desna je Yin. Gornji deo tela pripada Yangu. Donji deo tela pripada Yinu. Unutrašnji deo tela pripada Yinu, spoljašnji deo Yangu. Zadnji je deo tela Yang, a prednja Yin. Priproda Yina i Yanga nije medutim apsolutna, ona je relativna, promenjljiva i uslovna. Ni jedan deo materije, ni jedna pojava nema isključivo značenje jednog ili drugog principa trajno, zauvek. Na primer: Grudni koš je u odnosu prema stomaku Yang, jer je iznad stomaka, ali u odnosu prema glavi grudni je koš Yin. Organi su takode podeljeni u dve grupe: Zang i Fu organe. Treba reći odmah da ni jedan organ nije isključivo po prirodi Yin ili Yang. Svaki vitalni ili šuplji organ ima uz Yin koji dominira i deo Yanga i svaki organ koji je dominantno Yang ima usebi i deo Yina jer prema shvatanju KTM ništa u prirodi nije statično, sve je u kretanju,relativno, promenljivo, u međusobnoj zavisnosti. Zato, na primer, postoji Yin i Yang srca, Yin i Yang bubrega i tako je sa svim organima.

FIZIOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA

Vec smo naveli podelu organa i naveli specificnosti u odnosu prema anatomskim pojmovima u zapadnoj medicini. Perikard, koji kao omotac srca nema osobine organa, samo u akupunkturi ima svoje znacenje i pripada solidnim organima. Trodelni grejac takode nema osobine organa, nego predstavlja metabolicku funkciju i važan je u akupunkturi, pripada šupljim organima. Svih šest solidnih organa (Zang organi prema KTM) predstavljaju Yin organe, a šest šupljih organa (Fu organi prema KTM) predstavljaju Yang organe. Mozak, kicmena moždina i materica sa adneksima cine “posebne organe” ciji je razvoj zavistan od aktivnosti bubrega. Celokupna funkcija središnjeg nervnog sistema zavisna je od aktivnosti srca (mentalna aktivnost, emocionalna stanja), jetre (delimicno emocionalnost, nervna aktivnost) i bubrega (stepen razvoja nervnih struktura i mentalnih funkcija). Funkcije materice (menstruacija, trudnoca) takode su zavisne od aktivnosti bubrega.

Funkcije Yin (Zang) organa
1. Pluca: respiracija, kontrola stanja kože, znojnih žlezda i rasta kose, stanje normalne prohodnosti nosnih šupljina, grla i ždrela.

Klinicke manifestacije: bolesti disajnog sistema, poremecaji cirkulacije (cor pulmonale) i znojenja (ekscesivno nocno znojenje), bolesti larinksa i ždrela, kožne afekcije.

2. Slezina: transformacija i prenos hranljivih sastojaka (funkcija slezine u vezi je sa gušteracom koja u KTM ne postoji kao poseban organ), metabolizam vode, deponovanje krvi, funkcija kapilarnog sistema, razvoj i rad mišica, regulacija stanja usne šupljine, ukusa, apetita.

Klinicke manifestacije: jedan deo bolesti digestivnog trakta (inapetencija, povracanje), edemi, purpura, hemoragije, mišicne bolesti.

3. Perikard: cirkulacija, mentalne aktivnosti, psihoseksualne funkcije, vegetativne funkcije.

Klinicke manifestacije: kardivaskularne bolesti, psihicki poremecaji (neuroze, psihogena impotencija), neurovegetativne smetnje.

4. Srce: cirkulacija krvi, mentalne funkcije, stanje jezika i usana

Klinicke manifestacije: poremecaji rada srca, cijanoza, hipersomnija, insomnija, smetnje pamcenja, poremecaji svesti, komatozna stanja, hematološke bolesti.

5. Jetra: deponovanje krvi, tetiva, ligamenata, motoneuralna funkcija, emotivno stanje,funkcije oka, stvaranje i cirkulacija žuci.

Klinicke manifestacije: hematološke bolesti, poremecaji cirkulacije, spazmi mišica, premor, kontrakture neurodenog porekla, depresivne reakcije, razdražljivost, menometroragije.

6. Bubreg : reprodukcija, razvoj organizma, opšta snaga organizma, metabolizam vode, rast i razvoj mozga, kicmene moždine, razvoj koštanog sastava, funkcije uva.

 

Klinicke manifestacije : urogenitalne bolesti, degenerativne i nasledne bolesti živcanog sastava, stecene bolesti živcanog sastava (demencije, oligofrenije, patološke pojave starenja), bolesti koštanog sastava, kicmene moždine i mozga (bolesti uva, nagluvost, vrtoglavice, tinitus).

Funkcije Yang (FU) organa
1. Debelo crevo: reapsorcija vode, reapsorcija ostatka hranjljivih materija.

Klinicke manifestacije: proliv, opstipacija, osecaj pritiska u grudnom košu.

2. Želudac : primanje hrane, delimicno varenje, prenos hrane u tanko crevo.

Klinicke manifestacije: mucnine, gorušica, povracanje, podrigivanje, bol u epigastriju.

3. Trodelni grejac: metabolizam vode (tkivnih tecnosti), gornji deo: koordinira rad pluca i srca, srednji deo: koordinira rad želuca, slezine, žucne kese i tankog creva,donji deo: koordinira rad jetre, bubrega, mokracne kese i debelog creva.

Klinicke manifestacije : polimorfne su jer je trodelni grejac odgovoran za sinergizam, koordiniranu aktivnost svih organa.

4. Tanko crevo: resorpcija hranljivih materija, resorpcija dela vode, prenos ostatka hrane u debelo crevo.

Klinicke manifestacije : akutni i hronicni prolivi, bolovi u mezogastriju i hipogastriju.

5. Žucna kesa: deponovanje žuci, izlucivanje žuci.

Klinicke manifestacije : bolovi u hipogastriju, kolike, žutica, aholicna stolica.

6. Mokracna kesa: skupljanje mokrace, izlucivanje mokrace.

Klinicke manifestacije : retencija mokrace, inkontinencije, poliurija, polakisurija, kolike i bolovi u hipogastriju.

Za lakše razumevanje funkcije organa u KTM dacemo kratak pregled, sintezu sa stanovišta vitalnih procesa.

Respiracija. Pluca su dominantan organ izmene gasova medutim bubreg znacajno utice na disanje i svojom energijom pomaže plucima u njihovoj funkciji cirkulacije vitalne energije (ciste energije/ kiseonika).

Varenje i resorpcija. Želudac prima hranu i delimicno je vari. Slezina vari hranu i hranljive sastojke iz hrane šalje u sve delove tela (pri tome treba misliti na funkciju pankreasa). U tankom se crevu hranljivi sastojci resorbuju, a voda i ostatak hrane prelaze u debelo crevo u kome se apsorbuje voda. Sve te funkcije prema KTM koordiniraju (uskladuju) jetra i bubreg.

Krvotok. Dominantan organ je kao i u zapadnoj medicini srce (pokretanje cirkulacije), zatim su bitna pluca (oksigenacija krvi), pa jetra (uskladištenje i regulacija kolicine krvi koja cirkuliše) i slezina koja ucestvuje u hematopoezi i ima zaštitnu funkciju zidova krvnih sudova.

Hematopoeza. Želudac i slezena su izvor hranljivih sastojaka potrebnih za hematopoezu. Osim toga, i pluca svojom funkcijom uticu na metabolizam vode (disanje, znojenje). Izlucivanjem vode upravlja bubreg, a mokracna kesa skuplja i konacno izlucuje vodu.

Nervne funkcije. Srce je dominantan organ za mentalne aktivnosti i regulaciju emocionalnog stanja, jetra delimicno za emocionalne reakcije a narocito motoneuralnu funkciju središnjeg i perifernog nervnog sastava, dok bubreg upravlja razvojem mozga i kicmene moždine (sva degenerativna stanja, kongenitalna defektna stanja, senilne promene).

Lokomotorne funkcije. Bubreg je odgovorni organ za razvoj koštanog sastava, slezina za rast i snagu mišica, a jetra za rad mišica (motoneuralna funkcija) i vezivnog tkiva.

Endokrine genitalne funkcije. Dominanti organ je bubreg (ukljucena je i nadbubržna žlezda), zatim jetra.

FIZIOLOGIJA ENERGIJE

Kroz meridijan protice vitalna energija (bioenergija) koja napaja organ kojem meridijan pripada, “hraneci” ga, a istovremeno ga spaja preko akupunkturnih tacaka sa površinom tela. Energija koja kruži organizmom strogo odredenim putanjama ima i odredeni ritam, tako da svaki organ ili funkcija ima maksimum energije u odredeno vreme u toku 24 sata. Tako na primer u meridijanu pluca maksimum energije je od 3 do 5 sati izjutra, srce od 11 do 13, a jetra od 1 do 3 sata. O pravilnom i harmonicnom kruženju te energije zavisi stanje zdravlja ili bolesti.

Prema tradicionalnom kineskom shvatnju covek je sastavljen od materije i energije, a izmedu toga nalazi se krv koja je istovremeno materija i energija. (Npr. jetra je, kao organ, materijalne naravi, ali su neke njene funkcije izrazito energetske prirode.)

 

Kinezi su razlikovali nekoliko vrsta vitalne energije:

1. Praroditeljska energija (Qi), koja je, receno današnjim jezikom, hereditalna, nasledna. Ona je odgovorna za biološki ritam.

2. Energija održavanja, nutritivna, koja dolazi putem hrane, i “cista” energija koja dolazi putem disanja. Tu energiju Kinezi nazivaju Yong. Jedan deo te energije ima odbrambene funkcije i zove se Wei. Ta je energija odgovorna za imunološku reakciju organizma.

Fiziološke funkcije organizma mogu se objasniti Yin/Yang teorijom i ukljuciti u opšti koncept Yin/Yang. Npr. za rad organa i funkcionalnih sistema tela, mišica, žlezda potrebna energija (Yang) koju organizam crpi iz hranljivih materija (Yin). Ako hranljivih materija nema, aktivnost organizma se ne može odvijati. Ako je odsutan ili Yin ili Yang, život nije moguc (reciprocni odnos Yina i Yanga). Buduci da se aktivnost Yanga ljudskog tela odvija neprekidno, jasno je da je za tu funkciju neprestano potrebna odredena kolicina hranljivih sastojaka (Yin). Kako se opadanje i porast Yina ili Yanga odvija neprestano, jasno je da ravnoteža izmedu njih može biti samo relativna, dinamicna, a ne apsolutna, staticna. Neprekidno kolebanje Yina i Yanga unutar odredenih granica normalna je fiziološka pojava. Ako dode do porasta Yina ili Yanga izvan odredenih granica, doci ce do razlicitih bolesnih stanja kao posledica ekscesa ili deficita Yina ili Yanga.

PATOFIZIOLOGIJA ENERGIJE

Da bi lakše razumeli kinesku patofiziologiju, trebamo reci da ona mnogo kompleksnije objašnjava odnos svakog organa sa svakim drugim organom (koji su medusobno energetskim kanalima povezani). Na ovaj nacin postojece moguce promene u njihovom medusobnom odnosu dva organa se reflektuje i na ostale organe u vecoj ili manjoj meri. Kako Zang i Fu organi (parnjaci) imaju svoj ritam odnosa tako svi Fu tj. Zang organi medusobno komuniciraju po utvrdenim pravilima koja obezbeduju energetsku ravnotežu-homeostazu organizma.

SADRŽAJ KNJIGE:


UVOD 1
OPŠTI POJMOVI O OSNOVNIM TEORIJAMA TRADICIONALNE MEDICINE 3
KRATKA ISTORIJA AKUPUNKTURE 3
AKUPUNKTURA U EVROPI 5
PRIMENA YIN-YANG TEORIJE U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI 6
BIOENERGETSKI KONCEPT KINESKE TRADICIONALNE MEDICINE 6
YIN-YANG I PET ELEMENATA 6
YIN-YANG 7
ZAKON O PET ELEMENATA - NACELO PENTAIZMA 11
ZANG-FU ORGANI 17
PET ZANG ORGANA 18
1. Srce 18
2. Jetra 19
3. Slezina 20
4. Pluca 22
5. Bubreg 23
ŠEST FU ORGANA 25
1. Žucna kesa 25
2. Želudac 25
3. Tanko crevo 26
4. Debelo crevo 26
5. Bešika 26
6. Sanjiao 26
EKSTRAORDINARNI FU ORGANI 27
1. Mozak 27
2. Materica 27
ODNOSI IZMEĐU ZANG-FU ORGANA 28
1. Odnos izmedu Zang organa 28
2. Odnos izmedu Zang i Fu organa 31
3. Odnos izmedu Fu organa 33
QI, KRV I TELESNI FLUID 34
QI 34
1. Klasifikacija i proizvodnja qi-a 34
2. Funkcije qi-a 35
KRV 36
1. Formiranje i cirkulacija krvi 36
2. Funkcije krvi 37
TELESNI FLUID 37
1. Formiranje i distribucija telesnog fluida 37
2. Funkcija telesnog fluida (Jingye) 38
ODNOS IZMEĐU QI-A, KRVI I TELESNOG FLUIDA 38
1. Odnos izmedu qi-a i krvi 38
2. Odnos izmedu qi-a i telesnog fluida 39
3. Odnos izmedu krvi i telesnog fluida 39
DIFERENCIJACIJA SINDROMA 40
DIFERENCIJACIJA SINDROMA NA OSNOVU OSAM PRINCIPA 40
1. Spoljašnost i unutrašnjost 40
2. Hladnoca i vrelina 42
3. Deficit i eksces 44
4. Yin i Yang 46
DIFERENCIJACIJA SINDROMA PREMA TEORIJI QI-A I KRVI 47
1. Sindromi qi-a 47
2. Sindromi krvi 49
Dodatak: DIFERENCIJACIJA: SINDROMA PREMA TEORIJI WEI-A, QI-A, YING-A I XUE-A 50
DIFERENCIJACIJA SINDROMA PREMA TEORIJI ZANG-FU ORGANA 53
1. Sindromi srca i tankog creva 53
2. Sindrom pluca i debelog creva 56
3. Sindromi slezine i želuca 59
4. Sindromi jetre i žucne kese 62
5. Sindromi bubrega i bešike 65
6. Komplikovani sindromi Zang-Fu organa 67
Dodatak: DIFERENCIJACIJA: SINDROMA PREMA SANJIAO TEORIJI 71
FUNKCIJA ORGANA U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI - rezime 73
ANATOMIJA 73
FIZIOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA 73
Funkcije Yin (Zang) organa 73
Funkcije Yang (FU) organa 74
FIZIOLOGIJA ENERGIJE 75
PATOFIZIOLOGIJA ENERGIJE 76
Patogeni faktori 76
Eksces Yina ili Yanga 77
Deficit Yina ili Yanga 77
DIJAGNOSTICKE METODE U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI 79
INSPEKCIJA 79
1. Opažanje vitalnosti 79
2. Opažanje boje 80
3. Opažanje izgleda 80
4. Posmatranje pet culnih organa 81
5. Posmatranje jezika 82
AUSKULTACIJA I OLFAKTIJA 85
1. Slušanje 85
2. Mirisanje 85
ISTRAŽIVANJE 85
1. Drhtavica i groznica (temperatura) 86
2. Znojenje 86
3. Apetit, žed i ukus 87
4. Pražnjenje creva i uriniranje 87
5. Bol 88
6. Spavanje 89
7. Menstruacija i leukoreja 89
PALPACIJA 90
1. Opipavanje pulsa 90
2. Palpacija razlicitih delova tela 93
Metod Akabane 94
TEORIJA CIRKULACIJE ENERGIJE (Jing/Luo) 97
MERIDIJANI 97
Glavni meridijani 97
Ekstra meridijani 100
AKUPUNKTURNE TACKE 100
Lokalizacija akupunkturnih tacaka 101
GLAVNI MERIDIJANI 104
MERIDIJAN PLUCA 104
PULMO (P) (11 tacaka) 104
MERIDIJAN DEBELOG CREVA 108
INTESTINUM CRASSUM (IC) (20 tacaka) 108
MERIDIJAN ŽELUCA 114
GASTER (G) (45 tacke) 114
MERIDIJAN SLEZINE I PANKREASA 127
LIEN-PANCRES (LP) (21 tacka) 127
MERIDIJAN SRCA 133
COR (C) (9 tacaka) 133
MERIDIJAN TANKOG CREVA 137
INTESTINUM TENUE (IT) (19 tacaka) 137
MERIDIJAN MOKRACNE BEŠIKE 145
VESICA URINARIA (VU) (67 tacaka) 145
MERIDIJAN BUBREGA 159
REN (R) (27 tacaka) 159
MERIDIJAN PERIKARDA 165
PERICARDIUM (Pc) (9 tacaka) 165
MERIDIJAN TROSTRUKOG GREJACA 168
RADIATOR TRIPLEX (TR) (23 tacke) 168
MERIDIJAN ŽUCNE KESE 174
VESICA FELLEA (VF) (44 tacke) 174
MERIDIJAN JETRE 186
HEPAR (H) (14 tacke) 186
EKSTRA MERIDIJANI 193
MERIDIJAN SREDIŠNJI-ZADNJI 193
DU MAI (DM) (28 tacaka) 193
MERIDIJAN SREDIŠNJI-PREDNJI 199
REN MAI (RM) (24 tacke) 199
MERIDIJAN CHONG MAI 204
MERIDIJAN DAI MAI 204
MERIDIJAN YANGQIAO MAI 205
MERIDIJAN YINQIAO MAI 205
MERIDIJAN YANGWEI MAI 206
MERIDIJAN YINWEI MAI 206
TACKE IZVAN MERIDIJANA (PUNCTA EXTRA - PE) 207
Glava i lice 207
Torakoabdominalna regija 209
Dorzolumbalna regija 211
Gornji udovi 211
Donji udovi 213
TEHNIKA AKUPUNKTURE I MOKSIBUSTIJE 215
MANIPULACIJE FILIFORMNIM IGLAMA 215
1. Opšta pravila 215
2. Kako se uci akupunktiranje 216
3. Aplikacija i manipulacije iglom 216
4. Manipulativne metode Bu i Xie 218
5. Akupunkturna senzacija i terapijski efekat 219
6. Pravac i dubina aplikacije igle 220
7. Zadržavanje i manipulacija iglom 221
8. Komplikacije prilikom akupunkture 221
DRUGE AKUPUNKTURNE METODE 223
1. Kopljasta igla 223
2. Snopic igala 224
3. Elektroakupunktura 225
4. Intradermalno implantiranje igala 226
MOKSIBUSTIJA 227
1. Direktna moksibustija 227
2. Indirektna moksibustija 227
3. Moksibustija moksa-štapicem 228
4. Moksibustija preko zagrejane igle 228
5. Primedbe 228
VENTUZE U TERAPIJI 228
1. Rukovanje ventuzama 228
2. Indikacije 229
3. Mere predostrožnosti 229
TERAPIJA BOLESTI I STANJA 230
URGENTNA OBOLJENJA I SINDROMI PROUZROKOVANI EGZOGENIM PATOGENIM FAKTORIMA 230
1. Udar vetra (moždani udar) 230
2. Mlitavi sindrom 231
3. Sinkopa 233
4. Suncani udar 234
5. Obicna prehlada 235
6. Malarija 237
ZANG-FU SINDROMI 238
1. Kašalj 238
2. Astma 241
3. Epigastricni bol 243
4. Povracanje 245
5. Štucanje 246
6. Abdominalni bol 248
7. Dijareja 249
8. Dizenterija 252
9. Abdominalna nadutost 254
10. Žutica 255
11. Zatvor 256
12. Prolapsus rektuma 258
13. Edem 259
14. Nocna enureza 261
15. Poremecaj uriniranja 262
16. Retencija urina 263
17. Impotencija 265
18. Nesanica 268
19. Palpitacija 270
20. Manicno-depresivni poremecaj 272
21. Epilepsija 274
22. Vrtoglavica 275
23. Melanholija 277
BOLESTI GLAVE, TRUPA I LUMBALNE OBLASTI 279
1. Glavobolja 279
2. Facijalna bol 281
3. Devijacija oka i ustiju 283
4. Bol u hipohondricnoj oblasti 284
5. Bol u donjem delu leda 286
6. Bi sindromi 288
7. Wei sindromi 291
GINEKOLOŠKA OBOLJENJA 294
1. Neredovna menstruacija 294
2. Dismenoreja 299
3. Amenoreja 300
4. Krvarenje iz materice 302
5. Morbidna leukoreja 304
6. Jutarnja mucnina 306
7. Dugotrajni porodaj 307
8. Nedovoljna laktacija 309
9. Prolaps materice 310
PEDIJATRIJSKA OBOLJENJA 312
1. Decji grcevi (konvulzije) 312
2. Decja dijareja 314
3. Loša ishranjenost dece 315
4. Decja paraliza 316
5. Zauške 317
SPOLJAŠNA OBOLJENJA 319
1. Urtikarija 319
2. Crveni vetar 320
3. Cir i “cir crvena nit” 321
4. Apsces dojke 322
5. Crevni apsces 323
6. Gušavost 324
7. Uganuce i kontuzija 326
BOLESTI OCIJU, UHA, NOSA I GRLA 327
1. Gluvoca i tinitus 327
2. Kongestija, oticanje i bolovi u oku 328
3. Gust i lepljiv nazalni iscedak 329
4. Epistaxis - krvarenje iz nosa 329
5. Alergijski rinitis 331
6. Sinuzitis 331
7. Zubobolja 333
8. Gušobolja 334
9. Opticka atrofija 335
BOLESTI KOŽE I KOSE 336
1. Herpes zoster (pojasni herpes) 336
2. Ekcematozne ozlede (dermatitis) 336
3. Alopecia Areata 337
4. Psorijaza 337
BOLESTI ZAVISNOSTI 338
1. Droge 338
2. Hrana (gojaznost) 338
3. Alkohol 338
4. Pušenje 338
5. Žvakanje betela 339
6. Udisanje lepka 339